KLIK! Poruka. Moj dragi mi zeli dobro jutro. Gledam na sat, nije jos ni 8h. Spustam telefon pored jastuka i nastavljam da spavam. Zzzzzz.

-Molim? Cujem sebe. Sa druge strane cuje se muski glas. Klap. Veza se prekinula. Eh, 08:42. Navila sam alarm u 9h. Moram da idem po uput za uz (moram da snimim dojke jer imam neke promene). Jao, jesam kukavica, samo da mi prodje taj 25. avgust, pa da odahnem. Jeste imam 19 godina, ali bas zato. Doktorka radi popodne, ali moram da skuvam rucak, obecala sam mami. Ok, ok. Ustajem. Pitam se ko li je to bio. Dva nepoznata broja za 4 dana. A ovo mi je novi broj. Saljem porukicu mom dragom. Bila sam po hleb, rucak je na sporetu. Sedim i pijem jutarnju kafu. Najbolja kafa. Mmmm.

A ja? Preplasena sam. Otkud meni promene na dojci??? Pre jedno godinu dana pricala sam sa drugaricama i jasno se secam da sam rekla: bilo koja bolest da me pogodi, samo ne rak dojke. Ni sad ne znam zasto bas to, znam da postoje mnogo gore bolesti. - Stojim kod ginekologa u ordinaciji i krisom brisem suze nakon sto mi je saopstio da imam neke promene i da to treba da snimim. ZNAM da nije nista, ali tako se plasim, kao nikad u zivotu. Da ne pominjem da mi je tetka obolela od toga i uspesno izlecena. Ali nema jednu dojku i u invalidskoj je penziji. Ah, Boze, Boze, Boze. Pitala sam mamu da ide sa mnom na snimanje. Ne zna da li ce moci zbog posla. Prokleti posao, ionako nema plate godinu dana. Jao, kako cu sama... +_+

Love, Nena...