Autor nenascene |
19 Septembar, 2010 |
read_nums (1300)
Nedostajes mi. Samo kad bi znao koliko. Ni sama ne znam kako sam do ovoga dosla. Kako sam se ovako zaljubila ili mi se samo cini. Toliko sam drugacija sa tobom. Nisam sigurna ko upravlja mojim telom kad si ti u blizini. Venama kao da mi olovo tece. Ali nema veze, srce mi tako jako udara da ga bez problema pokrece. Ziva sam, a davim se. Zelim da te zagrljim, da osetim tvoj dah i miris tvog parfema. Zelim da me pogledas onim pogledom od kojeg olovo u mojim venama staje i dah se zaustavlja. Znam da i ti zelis isto. Toliko smo vremena potrosili na pricu, toliko toga rekli. Ali uvek nesto ostane nedoreceno, ono najvaznije. Srce mi se cepa kad te vidim da odlazis, a nista se nije promenilo. Verovatno ni nece.
This entry was posted on 19 Septembar, 2010 22:34
and file under
Generalna .
You can follow any responses to this entry through the
RSS2.0 feed.
You can leave a Response, or Trekbekovi from your own site.
