Plavi znak sa belim "H", ukazivao je na blizinu bolnice. Lena je presla jos nekoliko metara, a zatim se ukazala pred njom. Ogromna, sa mnostvom ulaza, staza, stepenica, pista za kola hitne pomoci, parking mesta, prava zbrka. Napolju je jos uvek bio mrak, osecala se svezina nadolazece zore. Leni je danas prvi pripravnicki dan. Vec ranije se psihicki pripremila za uzase hirurskog odeljenja i sestre rospije. Razmisljala je kako je ruzno sto tako misli o svojim koleginicama. Ranija iskustva uticala su da oslika takvu sliku. Obukla je belu uniformu i usla na odeljenje. Bila je prijatno iznenadjena. Sestre su bile ljubazne. Ponudile su joj kafu. Sestrinska soba je bila prelepa. Odeljenje je bilo takvo da se osecala kao u hotelu. Nakon ispijanja kafe usledila je vizita, a zatim svi ostali sestrinski poslovi. Sve to trajalo je dosta dugo. Tek kad je sela, osetila je umor, glad i zedj. Ali to nije bilo vazno, jer cak i pacijenti su bili divni. Nije mogla da veruje da je to zaista tako. Zar moze sve da bude tako dobro, nije navikla na to. Neprijatno iznenadjenje je cekalo. Kad je otvorila novcanik bio je potpuno prazan. Nije mogla da veruje da je neko pokrao u bolnici. Kasnije je pregledala celu torbu. Nedostajao je aceton, koji je juce kupila i turpija za nokte.